Umeće malih koraka, gde je svaki i najmanji korak važan i vredan

                                                Ne molim te, Gospode, za čuda i viđenja,

nego za snagu u svakodnevnom životu.

Nauči me umeću malih koraka.

Učini me pažljivim i domišljatim da u pravom trenutku
usvojim znanja i iskustva koja su značajna za me.

Ojačaj me u nameri da pravilno raspoređujem svoje vreme.

Daj mi da osetim šta je od prvorazredne, a šta od drugorazredne važnosti.

Tražim od tebe snagu, vlast nad sobom i umerenost
da se ne predam bujici života,
nego da mudro rasporedim svoj dan.

Pomozi mi da se suočim što bolje mogu
sa stvarnošću i trenutkom sadašnjim
kao da je najvažniji.

Daj mi razuma da prepoznam
da život prate teškoće i neuspesi,
koji su prilika da napredujem i sazrevam.

Učini me čovekom kadrim
da se pridružim onima na dnu.

Ne daj mi ono što hoću,
već ono što mi treba.

Nauči mi umeću malih koraka!

Antoan de Sent-Egziperi

Kada u svojoj okolini i u prirodi naiđemo na otpad, imamo dva izbora - da okrenemo glavu na drugu stranu i kažemo ''ne mogu ja time da se bavim, nisam ja to napravio/la'' ili da osvestimo da je sve to naše i da je i naša odgovornost da li ćemo živeti u čistoj ili prljavoj sredini. Trećeg nema. Ili negodujemo, gunđamo, kritikujemo, ili zasučemo rukave i preduzmemo konkretne korake ka promeni.

A svaka akcija u prirodi je uvek zabavna i lekovita, makar šetali i sa kesama i rukavicama.
Osećaj da radimo korisnu stvar je neprocenjiv, videćete :D

Za samo par sati smo očistili jezero, i šumu oko njega. Nije teško bilo, a osećaj zadovoljstva je neprocenjiv.

Ko? ako ne Mi
Kada? ako ne Sada

Najmlađi članovi su uvek dobrodošli, a ova mama daje divan primer svojoj deci, kako šetnja može da se objedini sa radnom akcijom, sve sa osemehom na licu.

Ne pitajte šta smo sve našli u šumi......
Od kostiju do stvari za po kući i odevnih predmeta :)
Bili smo pravi hrabri istraživači :D

Očišćena je jedna divlja deponija pored mosta, i još jedna pored puta.
Ukupno 1 tona smeća, plastike i stakla ponajviše.

Vreme je za buđenje, ovo je naša priroda, naše jezero, naša šuma, negujmo ih i čuvajmo.

Najlepši osećaj je da nismo sami i usamljeni u ovim akcijama. Dobre vesti putuju brzo, i akciji su se pridružili i vrlo je podržali prijatelji iz Avala Green Life. Ovi divni ljudi su nam obezbedili prevoz do jezera kao i odnošenje sakupljenog otpada. Avala info ekipa je nahranila ekipu preukusnom domaćom hranom iz podavalskog kraja.
Hvala im od srca!!!

Jezero Trešnja je sada čisto i bistro a listopadna šuma poziva da se uživa u njoj. 

RECIKLAZA NIJE GNJAVAŽA

Dragi heroji,

Potrebno je samo malo truda i volje da sve prostor u kome živimo bude čistije i bolje mesto, pa vas sve pozivamo da učinite i vi dobro delo.

Ovo je prizor koji svakodnevno viđamo u našem okruženju:

Kada plastična ambalaža postane otpad na ulicama, dvorištima i u prirodi - već je kasno, šteta je već učinjena.

Svako od nas dnevno napravi oko 2 kg plastičnog otpada.

Kada plastični otpad bacamo zajedno sa ostalim otpadom i on završi na deponiji, potrebno je mnogo više truda da se on razvrsta i iskoristi za reciklažu.

Plastika MOŽE i TREBA da se reciklira.

U Beogradu postoje kontejneri za plastiku.

Sve što je potrebno uraditi:

Plastičnu bocu/čašu/posudu isprazniti od preostalog sadržaja, isprati vodom i odložiti u korpu predviđenu samo za plastiku. Za to je potrebno manje od 1 minuta vašeg vremena.

Plastičnoj boci je potrebno 1000 godina da se sama razloži, a vama je potreban 1 minut da je odložite u kantu za reciklažu i sprečite dalju ekološku katastrofu.

Budite odgovorni za otpad koji vi svakodnevno pravite, nije teško. 

Heroji nastavljaju dalje!

Pozivamo vas da nam se pridružite u akciji čišćenja jezera Trešnja na Avali, u nedelju 13. maja od 8.30h.

Udruženim snagama organizacija "Trash Hero Beograd", "Svetski dan čišćenja 2018",  "Let’s Do It Serbia" i Čisto i bistro, potrudićemo se da i jezero Trešnja bude čistije i lepše.

Naši prijatelji iz "Avala Green Life" obezbedili su prevoz kombijem, a opcije za prevoz su i gradski autobusi 404 i 408. Obezbedili smo rukavice i kese za otpad. Ponesite svoje flaše za vodu. Ako želite možete poneti svoje baštenske rukavice. 

U neposrednoj blizini Beograda se nalazi više od deset jezera, prirodnih ili veštačkih. Ipak, izuzev Ade Ciganlije, malo njih je pristupačno, i do današnjih dana ostaju nepoznanica većini Beograđana. Savsko jezero, Ada Safari, Pariguz, Duboki potok su samo neka od njih. Svojom lepotom i celokupnim ambijentom se posebno ističe podavalsko jezero Trešnja. Nekada poznato i voljeno izletište, Trešnja je doživela svoje trenutke slave u čuvenom ostvarenju domaće kinematografije, popularnim Maratoncima. Antologijska scena u kojoj Bora Todorović snima Seku Sabljić kao kupačicu je snimljena upravo na ovom mestu.

Jezero Trešnja i istoimena listopadno-četinarska šuma se nalaze na oko 30 kilometara od centra Beograda, idući avalskim putem odnosno starim putem za Kragujevac.

Jezero Trešnja je dugačko je 150 metara, a prosečna širina mu je oko 30 metara. Obala je prostrana i sasvim pristupačna a nekada bila potpuno ozidana betonom. Vremenom se ovaj zid na nekim mestima urušio, a nikada nije popravljen. Jezero se nalazi u središtu listopadno-četinarske šume a u blizini se nalaze i dva izvora. Nažalost, zbog nedostatka kanti za đubre, ambalaža često završi tamo gde joj nije mesto. Mini deponije i velika količina plastičnog i drugog otpada ne samo što narušavaju lepotu jezera već i štete biljnom I životnjskom svetu koji tamo živi.

U nedelju ćemo malo svog vremena i snage posvetiti ovom prirodnom dragulju i pomoći mu da povrati svoj sjaj.

Okupljanje: Nedelja, 13. maj u 8.30h na Trošarini

Dođite! Pridružite nam se! Malo ćete dati prirodi a ona će vam uvek trostruko vratiti. Prigrliće vas svojom lepotom, čistotom i mirom.

Majka priroda nam mnogo daje. Odužimo joj se na ovaj način. Ako ona nestane nestaćemo i mi.

Oprema: obucite trenerku ili nešto lagano, za prolećne uslove, obujte patike ili cipele sa dobrim đonom i ponesite svoju flašu sa vodom.

Prijave i informacije možete dobiti na telefon:

Dragana Katić    064 466 81 91

Bojana Tomašević  062656 727

NAŠE REKE MOLE ZA POMOĆ! Bezumni ljudi grade deponije na obalama! ČOVEČE, PROBUDI SE!

Ljubovija ima svoju deponija na Drini, a Nova Varoš, Priboj i Prijepolje na Limu. Na Velikoj Moravi smetlišta su svuda gde se reci može prići kolima, što znači u najvećem delu njenog toka.


Srpske reke, opevane i u pesmama, više ne mogu biti izvor nadahnuća jer su sve ugroženije otpadom. Širom Srbije građani bacaju sve što stignu u reke ili na rečne obale, pa je prizor kojekakvog smeća koje pluta površinom više pravilo nego izuzetak na vodotokovima.

Da sve bude gore, ne bacaju samo pojedinci đubre u najbližu vodu, već su čitave varoši napravile svoje gradske deponije na rečnim obalama. Deponija Ljubovije nalazi se na Drini, a Priboj, Prijepolje i Nova Varoš imaju smetlišta na Limu.

DRINA - preko 50 divljih i gradskih deponija na obali bisera Srbije

Već petu godinu smeće iz Ljubovije deponuje se pored Drine. Po površini Drine, osim mora plastičnih flaša i kesa, plivaju i špricevi iz ljubovijskog Doma zdravlja, ambalaža od ulja i maziva, automobilske gume, ali i ambalaža od kreozana i drugih otrovnih supstanci. Pored same Drine otpad ne deponuje samo komunalno preduzeće, već i građani daju veliki doprinos zagađenju reke, na čijim obalama je mnogo malih divljih deponija.

- Pokušali smo sve što je u našoj moći da sklonimo smetlište sa Drine. Obavestili smo nadležna ministarstva, ali niko ništa ne preduzima. Ovo što se radi na Drini je za zatvor. Pričaju o turizmu, a smeće sipaju u jednu od najlepših reka u Evropi - rezigniran je Miloš Belić, predsednik OOSR „Drina".

Obećanja da će deponija biti premeštena na drugo mesto lokalna vlast nije ispunila, a Ljubovija nije potpisala ni ponuđeni ugovor o priključivanju regionalnoj deponiji koja se gradi kod Užica. Opština je dobijala i novac za saniranje deponije, koji je potrošen, delovi lokacije su sanirani, zatravljeni i zasađeni topolama, ali smeće se sada odlaže samo dvadesetak metara dalje.

LIM zagađuju i u Crnoj Gori i u Srbiji

Nekada jedna od najčistijih evropskih reka, Lim je danas praktično deponija. Limom plivaju ogromne količine najrazličitijih vrsta otpada, pošto se kompletan otpad iz ekološke države Crne Gore, iz svih gradova kroz koje Lim prolazi - Plava, Andrijevice, Berana i Bijelog Polja, ali i iz onih u Srbiji - Brodareva, Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, i bosanskog grada Rudo, baca u Lim. Ekolozi iz Priboja kažu da je Lim jedna od najugroženijih reka na Balkanu. Uz Lim je na stotine strugara, pa piljevina koja se baca u reku uništava riblji fond.

Najugroženije je Potpećko jezero. Deponije Priboja, Nove Varoši i Prijepolja nalaze na obalama jezera i Lima. Otpad rekom stiže do jezera, a onda i do hidrocentrale.

- Ugrožen je rad Hidrocentrale „Potpeć". Turbine često koče ogromne gume, automobilske olupine, uginula stoka, razni plastični otpad. Zastrašujuće deluje i ušće reke Uvac u Lim u samom Priboju, jer se ušće ove dve reke u stvari i ne vidi od miliona plastičnih flaša - navode članovi ekološke radne grupe iz Priboja, koji upravo završavaju studiju o ekološkoj ugroženosti Lima. Oni upozoravaju da će, ukoliko se nešto hitno ne preduzme, Lim ubrzo biti potpuno mrtva reka.

Do sada nije bilo inspekcijskih prijava za deponovanje otpada u Lim u prijepoljskoj i pribojskoj opštini, pa čak ni kada se u ovu reku nedavno nepažnjom izlilo četiri i po tone nafte. Čelnici u opštinama Prijepolje i Priboj kažu da su u toku radovi na izgradnji sanitarne deponije u Čelicama, koju će pored ove dve varoši koristiti i Nova Varoš i Sjenica.

VELIKA MORAVA - „Kičma Srbije" zagušena otpadom gotovo u čitavom toku

- Velika Morava, skoro da više nije reka već kilometarska deponija! Čak 90 odsto njenog toka pod đubretom i smetlištem - tvrdi Goran Đurđević, direktor preduzeća „Riversgard", korisnika ribarskog područja „Srbija centar", koji već osam godina sa 20 ribočuvara gleda laganu smrt reke, nemoćan da bilo šta učini.

- Ljudi sve što im ne treba bacaju na obale ili u vodu, pa imamo sve, od hemijskog do biološkog zagađenja. Ne postoji stvar koju nećete moći da nađete pored obala Velike Morave ili u reci, od starih automobila, nameštaja, plastike, do pernate živine i drugog otpada iz klanice, a nailazili smo i na mrtve ljude. Vulkanizeri pored obale spaljuju stare gume.

Na svakih 200-300 metara je deponija. Ima ih na hiljade od spoja Zapadne i Južne Morave do ušća. Prave ih najviše moravska sela, ali i gradovi u blizini reka - rezigniran je Đurđević.

Deponije su praktično svuda gde reci može da se priđe kolima, tako da su zaštićena ostala samo nepristupačna mesta, a to je jedva desetak odsto toka. Jagodinski ribočuvari vodili su nedavno i ministra ekologije Sašu Dragina da mu pokažu par divljih deponija dugih više od kilometar. Za sat vremena, koliko su sa ministrom proveli na obali reke, došla su dvojica da izbace đubre. Na pitanje zašto to čine, rekli su: „Pa, reka je velika, sve nosi."

- Staratelj vodotokova su „Srbijavode", a ja za osam godina nisam video nijednog njihovog čoveka na terenu! Za pražnjenje prikolica sa otpadom zadužene su komunalne inspekcije, ali ne verujem da je ikad ijedna prijava napisana! Ribočuvari su kao građani ranije prijavljivali poneki slučaj inspekciji, ali nikakvog rezultata nije bilo - objašnjava Đurđević.

Veliku Moravu zagađuju i komunalne industrijske vode, koje su u nju ulivaju preko direktnih ispusta ili preko manjih vodotokova.

IBAR - školjke starih automobila „krase" obalu

I Ibar ali i druge reke na području Kraljeva su ugrožene i čvrstim otpadom koji meštani izručuju na obale, ali i otpadnim vodama koje se neprečišćene ispuštaju u reke. Upravnik ovog ribolovnog područja Milan Milosavljević Mida kaže da je svest građana o zaštiti životne sredine vrlo niska.

- Reke ugrožavaju i meštani, ali i vlasnici radnji, kasapnica, proizvodnih pogona koji svoj industrijski otpad istovaruju na obale. Na obalama i u rekama ima kućnog nameštaja, automobila, iznutrica i čitavih mrtvih životinja, strugotine...

Taj čvrsti otpad bode oči, ali je još opasniji onaj koji se ne vidi, a menja fizičko-hemijske karakteristike vode. Zakoni i praksa nam ne idu na ruku. Mi nismo ovlašćeni da kažnjavamo, a kad naši ljudi prijave nekog ko je izručio đubre i pristanu da svedoče, onda teško nađemo slobodnog inspektora koji bi sproveo čitavu proceduru - kaže Milosavljević.

Preuzeto sa sajta "Nova svest"

Izvor: PRESS

Mali korak za čoveka a veliki za prirodu

14. April - Akcija čišćenja okoline Ripanjskog jezera. 26 dobrih ljudi učestvovalo i za par sati je prikupljeno oko 250kg otpada. Zajednička akcija Trash Hero Beograd i Čisto i bistro uz podršku Kopaonik Psd, Svetski Dan Čišćenja 2018 i Let's do it Serbia

 Vratili smo mu njegov sjaj, i pozivamo sve ljude da posete ovo lepo malo jezero i njegovu divnu šumu koja ga okružuje. Divno je mesto za uživanje, videćete.

 Priroda nam je zahvalna, veća nagrada od toga nam i nije potrebna.

Mali korak za čoveka a veliki za prirodu! Par sati subotnjeg prepodneva je bilo kvalitetno provedeno. Dobar osećaj nas još uvek drži.

Zajedno možemo napraviti razliku

Studio B nam je pružio medijsku podršku i omogućio da najavimo sutrašnju akciju čišćenja okoline Ripanjskog jezera. Zahvaljujemo se ekipi, a Vaš pozivamo da nam se pridružite sutra! 

Okupljanje na početnoj stanici autobusa 407 na Trošarini u 8.30h.

Vidimo se :)

https://www.facebook.com/trashherobeograd/videos/857706281104948/?hc_ref=ARQB_c_Vn1qUBnnCdx813scwM4OJokyhB5l6TDsMig7_dF-5pexPkmWU737de77xibU

У диму цигаре измиче стварност

Нервозни пушачи, 
навикли су да опушке своје бацају на улицу, као да су их са дрвета убрали. 

Луцкасти пушачи, 
увек мисле неко ће други, неко ко је плаћен за то. Па чак и да хоће, какав је то однос према себи и природи, била она земља, трава или бетон ? Да ли такав став подржава једно израбљивачко, потрошачко и прождируће одношење према плодовима које она пружа ? 

Малолетни пушачи, 
као да мисле: искористићу је и оставити. 

Уснули пушачи, 
или имају потпуно погрешну представу о својим опушцима, или мисле да планета Земља једна велика канта за ђубре. 

Задимљени пушачи,
у диму измиче им стварност и као да се крећу далеко од истине...

И.З.

Vreme je za AKCIJU: Planinarsko ekološki izlet 14. aprila

                       PLANINARSKO-SKIJAŠKO  DRUŠTVO “KOPAONIK” BEOGRAD
                                                    Zmaja od Noćaja 9/ IV, 11000 Beograd

             Planinarsko ekološki izlet

             RIPANJ – JEZERO BELA REKA- AVALA

                                         14.04.2018

            

Pođite sa nama da upoznate lepotu koja se nalazi na domak Beograda.

Da li ste znali da u okolini Beograda ima desetak jezera? Jedno od njih je jezero Bela reka  u Ripnju.

„Čisto i Bistro“ ispred PSD „Kopaonik“ poziva planinare, građane i sve ljubitelje prirode na akciju upoznavanja okoline Beograda, posete i čišćenja jezera Bela reka kod Ripnja, u subotu 14.4.2018. u 8.30h.

Svi zainteresovani mogu doći na početnu stanicu gradskog autobusa 407, na Trošarini, u 8.30h., odakle ćemo otići u Ripanj i, u saradnji sa Organizacijama Svetski dan čišćenja 2018 i Let’s Do It Serbia, i uz podršku ribara koji su najpredaniji uživaoci jezera, očistiti obale ovog veštačkog jezera.

Jezero Bela reka se nalazi u podnožju planine Avala u selu Ripanj. Dužina jezera iznosi 500m, širina 120m, a dubina oko 10m.  Napajanje vodom dolazi iz Bele reke ali i iz dva podvodna izvora. Nastalo je izgrađivanjem brane zbog poplava koje je izazvala nabujala voda Bele reke. Danas je jezero bogato ribom, a na njegovim obalama žive divlje patke i mnoge druge ptice. Jezero je u letnjoj sezoni omiljeno mesto mnogih izletnika i ribolovaca. Okruženo je listopadnom šumom.

Na jezeru postoji veliki problem sa otpadom, koji nesavesni posetioci ostavljaju iza sebe, zato što tamo još uvek nisu postavljene kante i gradska čistoća odatle ne odnosi otpatke. Stoga nam je u planu da, u saradnji sa Organizacijama Svetski dan čišćenja 2018 i Let’s Do It Serbia, koje će obezbediti kese i rukavice, i sa udruženjem ribara,  očistimo obalu jezera. Ovo neće biti samo radna akcija već i planinarska, jer ćemo posle čišćenja napraviti pešačku turu od jezera do vrha Avale 

Dođite! Pridružite nam se! Malo ćete dati prirodi a ona će vam uvek trostruko vratiti. Prigrliće vas svojom lepotom, čistotom i mirom.

Majka priroda nam mnogo daje. Odužimo joj se na ovaj način. Ako ona nestane nestaćemo i mi.

Oprema: obucite trenerku ili nešto lagano, za prolećne uslove, obujte patike ili cipele sa dobrim đonom i ponesite svoju flašu sa vodom.

Prijave i informacije možete dobiti na telefon:

Dragan Pavlović  064 1674434

Jelena Molović    060 3940989

Dragana Katić    064 4668191

Bojana Tomašević   062 656727